Новине које очекују ђаке на завршном испиту

Највећа промена је у односу броја бодова за упис – успех из основне школе сада ће ностити највише 60 поена, а завршни испит 40, док је претходне две године тај однос био 70:30.
Ученици осмог разреда полагаће пробни завршни испит 13. и 14. априла, а основне школе ће већ 11. априла помоћу својих шифара и пин кодова моћи да приступе порталу Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (www.ceo.edu.rs) и да са њега преузму тестове, упутства и софтвер за обраду података.

Ђаци ће најпре решавати пробни завршни испит из математике, у петак 13. априла, од 12 сати, а сутрадан преостала два теста – из српског, односно матерњег језика и комбиновани. Тестирање из српског траје од 9 до 11 сати, а после паузе од 30 минута почеће и решавање комбинованог теста. Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, каже да се пробни завршни испит неће разликовати од претходних.

– И на пробном и на самом завршном испиту у сваком од три теста ће бити по 20 задатака. То су задаци који повезују различите теме у оквиру самог предмета и који се односе на неке животне ситуације. Такве типове задатака су ученици већ имали прилику да виде припремајући се за полагање завршног испита кроз збирке, али и кроз различита тестирања. Највише ће бити питања отвореног типа, у којима се од ученика тражи да допуне или напишу одговор. У сва три теста мање од половине питања ће бити „на заокруживање", односно вишеструког избора – прецизира Станојевић.

На питање колико пробни завршни испит личи на „праву" малу матуру, она одговара да тестове праве исти тимови наставника, али да они нису идентични, нити морају да испитују исте садржаје. Ипак, резултати које ученици покажу на пробној малој матури у највећој мери буду добра пројекција постигућа на јунском завршном испиту.

Питали смо нашу саговорницу и које услове треба да задовољи неки задатак да би се нашао у тесту завршног испита, с обзиром да се сваке године у делу јавности оспорава или неко питање или одговори дати у кључу за прегледање. Драгана Станојевић указује да сваки задатак прође три или четири круга ревизије.

– Задатке пишу наставници из основних школа, потом друга група наставника проверава да ли се информације које се у тим задацима појављују налазе у свим одобреним уџбеницима. Након тога рецензију раде професори универзитета, који проверавају првенствено садржинску исправност задатака. Управо је прошле године рецензент са Биолошког факултета потврдио да је исправно питање да се варење завршава у танком цреву, што су неки покушали да оспоре. Код састављања задатака увек се води рачуна да у свим уџбеницима постоји податак или информација из које може да следи чињеница која се признаје као тачан одговор. Рецимо, на завршном испиту из српског језика не мора да се појави пример за јотовање који је наведен у уџбенику, али ако је дете научило правила те гласовне промене умеће да реши задатак – објашњава Станојевић.

Она додаје да на дан одржавања завршног испита група наставника одређеног предмета у Заводу решава тестове (у исто време када их ђаци раде у школама) што је још један корак у контроли квалитета. Они својим коментарима утичу да се побољша кључ за прегледање тестова. А да би кључ био што исправнији стручњацима Завода помаже и пробна мала матура.

– Прошле године смо прикупљали одговоре ученика из једног задатка отвореног типа из српског језика, у којем се од ученика тражило да дају дуже образложење. Анализа ученичких одговора је послужила да кључ за прегледање буде квалитетнији, јер је слично питање постојало на самом завршном испиту. Веома је важно да кључ буде што јаснији наставницима како би на нивоу Србије свим ученицима тестови били једнако прегледани и да не би било недоумица да ли се неки задатак оцењује са пола или целим бодом – истиче Станојевић.

Она одговара и на честу дилему родитеља и ученике: у којој мери тестови завршног испита узимају у обзир чињеницу да је градиво од петог до осмог разреда преопширно и да се многе ствари брзо забораве, с обзиром на доминантан начин учења у нашим школама који се своди на репродукцију.

– Сами образовни стандарди по којима се израђују тестови завршног испита су конципирани тако да се води рачуна да ученик не може на крају осмог разреда да познаје све наставне јединице онако како их зна када их изучава. Дакле, образовни стандарди се односе на опште знање које ученик треба да има на крају основног образовања и подељени су на три нивоа. У креирању тестова, као што сам поменула, учествују наставници који имају дугогодишње искуство рада у основним школама и они су веома упућени шта је ученицима блиско, шта се често понавља на часовима, на којим садржајима наставници инсистирају, а шта су мање важни детаљи – каже Станојевић.

Министарство просвете управо је објавило Правилник о упису ученика у средњу школу, са неколико новина које су надлежни раније најавили. Највећа промена је у односу броја бодова за упис – успех из основне школе сада ће ностити највише 60 поена, а завршни испит 40, док је претходне две године тај однос био 70:30. Због те промене мења се и бодовање самог завршног испита, па ће без грешке урађени тестови из матерњег језика и математике ученику донети по 13 поена, а комбиновани 14. Другачији је и начин израчунавања броја поена по основу успеха из основне школе – сада се просек на крају шестог, седмог и осмог разреда, заокружен на две децимале, сабира и затим множи са четири.

На питање да ли ће промена односа броја бодова са завршног испита и из основне школе утицати на прагове за упис у средње школе, Драгана Станојевић одговара да се може очекивати да тај праг буде нижи за поен или два, али да се то ипак не може са сигурношћу тврдити. Каже да на праг утичу и тежина тестова, каква је генерација...али додаје да је параметар постигнућа на претходном завршном испиту ученицима свакако корисна информација.

Као што смо напоменули, сваки од тестова завршног испита имаће 20 питања, а свако тачно питање доноси ученику један поен, дакле 20 у укупном скору. Потом ће се број поена из матерњег језика и математике множити коефицијентом 0,65, а број бодова са комбинованог са коефицијентом 0,7, како би се добили бодови који се рачунају при упису у средње школе – 13 из матерњег језика и математике, а 14 из комбинованог теста.

Весна Стаменић

Промене у систему бодовања за упис у средњу школу шк. 2018/19.

Помоћница министра просвете Весна Недељковић изјавила је да је промењен систем бодовања за упис у средње школе и да ће садашњи и будући осмаци из школе моћи да понесу највише 60, а да ће на завршном испиту моћи да освоје још максимално 40 поена.

Недељковић је за Блиц рекла да се министарство и раније залагало за промену уписне политике, јер су желели да вреднују више знање које ђаци покажу на тесту, пошто је „јагма за оценама у школи постала терет и за ђаке, наставнике и родитеље".

Она је прецизирала да ће испити из српског и математике носити по 13 бодова, а комбиновани тест 14 бодова, као и да ће на тесту бити више питања отвореног типа.

Пробни завршни испит за ученике 8. разреда обавићемо 13.04. и 14.04.2018.


Рачунање бодова за упис у средње школе
Оно што остаје исто везано за бодове јесте доња граница која ће бити потребна за упис у четворогодишње средње школе, што ће и ове године бити 50.

КОРИСНИ ЛИНКОВИ :

http://www.cmt.edu.rs/WebPortal/vesti/besplatna-online-obuka-iz-matematike

http://srednjeskole.edukacija.rs/

http://upis.mpn.gov.rs/

http://www.mala-matura.com/

http://ucislobodno.com