Зоран Вучковић

                                      "Љута зима орла натерала

                                       да зимује међу кокошима"

                                                           (српска пословица)

 Љута зима орла натерала

 Да зимује међу кокошкама.

 Да зимује, 

                      - ал не да векује!

           Кад ускоро љута зима мине,

           Орао ће опет у висине;

           Орао се за планину спрема,

          Јер слободе у равници нема.

 "Нисам кокош, а још мање гуска

 Станишта им не подносим уска;

 Слобода ме у загрљај зове,

 Орлови се, ко ћурке, не тове."

        Ка небу ће ор^,о да се вине

        Да пресеца небеске ширине;

        Он одлази у зелене горе

        Да прелеће заносне просторе...

Ено орла, сав блиста од среће,

Међ^, кокошке вратити се неће;

Небом лети, шири своја крила,

Ко гром кликће:

                             - О Слободо, мила! -

  П.С. "Кнежеви, збогом, Кент иде одавде,

            да и другом земљом ходи путем правде"

                                                (Шекспир "Краљ Лир")